Vidovdan 2004
PROSLAVA VIDOVDANA
Vidovdan, jedinstven srpski nacionalni i verski praznik je u nasoj crkvi proslavljen svecano i dostojanstveno u nedelju 27. juna.
Po svetom Biblijskom pravilu "i bi vece i bi jutro dan prvi", dan zapocinje sa veceri tako je i nasa molitvena i narodna vidovdanska svecanost zapocela u subotu sa vecernjom sluzbom u nasoj Crkvi. Na sluzbi su nas vladika Dr. Mitrofan i njegov djakon Dragoslav Kosic molitvenim pesmama slavili Vaskrskog Hrista i njegovog velikomucenika svetog Lazara kosovskog.
U nedelju smo zapoceli sa Sv. Liturgijom koju je sluzio nas Vladika, djakon Dragoslav i lokalni svestenik otac Djokan. Zbog sadrzajnog programa i velike guzve u gradu sluzbu smo poceli u deset casova. Iako smo poceli ranije ipak je u crkvi na pocetku bilo dosta vernih da bi se do kraja sluzbe okupilo preko 250 dusa.
Pored brojnih vernika sluzbi su prisustvovali i nasi retki, ali veoma dragi gosti NJ.K.V. Prestolonalsednik Aleksandar i njegova supruga NJ.K.V. Princeza Katarina. Posle sv. Liturgije otsluzen je parastos za pokoj dusa svih vojskovodja i vojnika koji su dali svoje zivote za Krst casni i slobodu zlatnu od Kosova pa do danas.
Veoma nadahutu Vidovdansku besedu i poruku odrzao je svestenik Djokan (dostavljamo je u ovoj publikaciji u celini). Zatim je nas Vladika pozdravio Prestolo-naslednika i verni narod i najavio Prestolonaslednika Aleksandra koji je pozdravio verne i dao svoju vidovdansku poruku na Srpskom i Engleskom jeziku.
Na kraju sluzbe Vladika je podelio arhijerejki blagoslov i naforu vernima, a Njihova Kraljevska Visocanstva su stajala pored tako da su veni mogli da se licno pozdrave sa njima i po zelji slikaju.
Vidovdanski program "Borci za Slobodu su Besmrtni" koji su pripremila deca Srpske nedeljne skole sa svojom uciteljicom gospodjom Ljiljanom Knezevic izveden je u prepunoj Crkvenoj sali. Nasa deca od 4 do 14 godina su nam pevali divne nacionalne pesme i nadahnuto i poucno govorili reci Kosovskog boja, Karadjordja i drugih srpskih velikana. Svojim umilnim i slatkim glasicima su nas podsetili na srpske sudbine i stradanja, sto su posmatraci pratili suzama, a srpsko junastvo i borbu gromkim aplauzima.
Vidovdan je kraj godine Srpske nedeljne skole i deci su dodeljene prigodne gramate kao i knjige povodom uspesnog okoncanja skolske godine. Pohvale i gromke aplauze su primili Uciteljica nedeljne skole gospodja Ljiljana i svi koji su joj pomogli za materinsko staranje za nasu decu kao i za izvanredno pripremljen i organizovan vidovdanski program.
Nova skolska godina Srpske nedeljne skole pri crvki Sv. Save pocinje u nedlju 12. septembra. Toga dana posle Sv. Liturgije izvrsicemo Molitveni priziv Sv. Duha i blagoslov dece polaznika Srpske Nedeljne skole.
Kao sto to biva u srpskoj domacinskoj kuci tako i ovde Kolo sestara pri nasoj crkvi sa Predsednicom Mirom Gajic, podpredsednicom Nadom Djordjevic i drugim vrednim sestrama su spremile bogat Vidovdanski rucak na kome je ugosceno oko 150 vernih.
Svestenik je podigao zdravicu, pozdravivsi valdiku, goste i sve verne, zahvalio se Bogu i svetom Knezu Lazaru koji nas je okupio u ovako lepom broju. Vladika Mitrofan i Prestolonaslednik su takodje pozdravili prisutne i cestitali praznik i pohvalili organizaciju i dostojanstvenost slavlja.
Na kraju se svestenik zahvalio svim vernima koji su doprineli da ovako svecano i dostojanstveno proslavimo ovaj sveti i veliki srpski nacionalni i verski praznik i pozvao svekoliko svetosavsko srpstvo da se okuplja oko svoje crkve tog jedinog srpskog verskog i nacionalnog centra u gradu Njujorku.
VIDOVDANSKA BESEDA
Svestenik Djokan
Danas na ovaj sveti i veliki srpski dan, Vidovdan, okupili smo se da se pomolimo Bogu, proslavljenom u svetima svojim i da se setimo kosovskih junaka-mucenika, svetih ratnika, kao i svih onih koji stradase braneci veru i otecestvo, koji dadose svoje zivote za Krst casni i Slobodu zlatnu.
Od vremena od kako se Srbin krsnim znakom osenio i od kako je Sveti Sava dusu Srpku Hristovim Jevandjeljem orosio, srpski narod je postao Hristonosan to jest krstonosan. Shvatio je Srbin Hristov poziv: "Ko hoce za mnom da ide neka se odrekne sebe uzme Krst svoj i ide za mnom." Zato svoj Hriscanski identitet Svetosavski Srbin potvrdjuje zivotnim primerom kroz celu svoju svestenu i mucenicku istoriju.
U svojoj istoriji Srbin ima puno velikih i znacajnih dana, ali Vidovdan medju njima zauzima narocito i znacajno mesto. Znacajno je jer je iz zemaljskog vojnog poraza iznikla tajna vecne nebeske pobede. Vidovdan je dan poraza nase vojske, a istovremeno dan nase duhovne pobede. Vidovdan je bio gubitak privremenog zemaljskog i dobitak vecnog nebeskog carstva.
Sveti Velikomucenik knez Lazar, velike vere, velike moralne snage i viteskog duha, Bogonadahnuto se opredeli u ime sebe u ime svoje vlastele i u ime naroda za vise jevandjelske principe, za Bozansku istinu i pravdu. Opredeli se da sacuva svoju dusu pa makar i svoju glavu izgubio po vec osvestanom jevandjelskom nacelu izgovorenom ustima majke Jevrosime: "Bolje ti je izgubiti glavu nego svoju ogresiti dusu". Drzeci se jevandjelskih principa: zemaljsko - prolazno, nebesko - vecno on na pitanje kome cu se privoleti carstvu, ovako odgovara: "zemaljsko za malena carstvo, a nebesko uvek i do veka". A svojoj vojsci koju je prvo ispovedio i pricestio u Samodrezi crkvi ovako besedjase: "bolja nam je smrt u podvigu, nego li zivot u sramoti, bolje nam je u borbi smrt od maca primiti, nego li pleca neprijateljima nasim podati... Umrecemo da uvek zivi budemo..." i tako sa svojim malobrojnim i hrabrim ratnicima krenu na daleko brojnijeg neprijatelja agarjanskog osvajaca s molitvenom pesmom: "za krst casni krvcu prolevati i za svoju veru umrijeti".
I zaista dogodi se bitka u utorak, dan petnaesti meseca juna leta Gospodnjeg 1389, cvet mladosti Srpskih sinova na celu sa svojim Cestitim knezom Lazarom izadje da brani ono najdraze i najsvetije, svoju istinitu i svetu veru, svoju vlastitu kucu i slobodu od Boga mu darovanu. Laznu veru, iznajmljenu kucu i prividnu slobodu, Cestiti knez i srpski narod je mogao dobiti od agarjanskog agresora samo da ga prizna i da mu se pokloni. Medjutim to nije viteski to nije srpski i to nije po Jevandjelju Bozijem. Sotona je kusajuci Gospoda izveo Ga na goru vrlo visoku i pokazao mu sva blaga ovoga sveta sa obecanjem da ce dati sve Njemu samo da padne i da mu se pokloni, a Gospod mu je odgovorio: Gospodu Bogu svome se klanjaj i njemu jedinome sluzi. Znao je Cestiti knez ovu jevandjelsku istinu i nje se jedino drzao, Gospodu Bogu svome se klanjaj i njemu jedinome sluzi.
Cela hriscanska Evropa je sa paznjom i strahom pratila sudobonosne Kosovske dogadjaje sa dubokim simpatijama prema Srbima, dok pravoslani pesnik sa istocne Evrope ovako velica kosovsku bitku "Dnes Cerkov Pravoslavnaja tajno likovstvujet". Ceo tadasnji civilizovani svet kako pravoslavni tako i nepravoslavni se odusevljavao moralom, vitestvom i svetoscu vidovdasnkog dogadjaja, a srpski narodni pesnik ovako zavrsava: "sve je sveto i cestito bilo i milome Bogu pristupacno".
Tako Kosovo i Vidovdan postade srpsko jevandjelje inspirisano Hristovim jevandjeljem, ono postade vecnost Srbinova i nepresusni duhovni izvor koji svojom snagom, istinom i vitestvom odrza Srbe kroz petovekovno ropstvo i sa koga se napajase i nadahnjivase sve po kosovske generacije do danasnjeg dana.
Kosovo je rodilo Karadjordja u Orascu, Milosa u Takovu, Njegosa na Lovcenu, Sindjelica sa Resave i plejadu velikih srpskih vodja i umova kako svetovnih tako i duhovnih. Kosovo je dalo na milione mucenika - svetitelja za krst casni i slobodu zlatnu. Kako kroz istoriju tako i danas Kosovo radja vitezove, div junake, duhovnike i mucenike, samo nazalost danas u daleko manjem broju.
Zadnjih pet decenija Srpski narod je pao u tako iskusenje da se odrekao Boga i svega sto ga je sa Bogom i za Boga vezalo, a odrekavsi se Boga odrece se i Kosova i Kosovskog svetog zaveta. Tako izgubi Srbin Bogom dani mu kompas za orjentaciju u vremenu i prostoru i postade stabljika koju ljulja vetar. Za ovako Bogootpadnistvo Gospod dopusti stradanja koja na zalost i danas traju i trajace dok se narod ne osvesti i vrati na put Bozije pravde i istine. Zemlje koju su vekovima srpskim znojem obradjivane, na kojima je Srbin svoje casne bogomolje sazidao, da bi u njima Boga proslavljao, i koje je srpskom krvlju i mucenistvom branio vise nisu srpske. A sveto Kosovo, tu srpsku kolevku, srpski Jerusalim i danas se vodi bespostedna, neravnopravna i sramna borba, tako da Kosovo kao onda tako i danas postade "kriticno mesto", "tuzno sudiliste", mesto suda i to ne samo suda Srpstvu nego i drugim ovozemaljskim velikim silama koje su upletene u sudbinu Srba i Srpskog Kosova.
Draga braco i sestre, ovo je prilika, da danas svi ovde prisutni i svi koji nisu ovde, preispitamo sebe svoju savest i svoju veru, da se pitamo gde stojimo u odnosu na sveti kosovski zavet. Da se otreznimo, osvestimo i ocistimo od svake mrznje i nesloge i da ucinimo sto vese mozemo da prokletstvo i iskusenje koje je na nama milostivi Gospod odvrati od nas.
Neka nas nadahnu primeri nasih svetih predaka sa kojima se danas ponosimo. Ponositi se precima, a ne biti ih dostojan, cin je dostojan samo preziranja.
Pomolimo se Gospodu i svim svetima mucenicima Kosovskim da utisaju boli matera i otaca za decom koju nepravedno napadaju, progone i nasilja cine, a nama svima pomogne da se na put Boziji vratimo, Amin.