Црква је отворена НЕДЕЉОМ 9am-2pm, а радним данима само ПРАЗНИЦИМА 10am-12. Уколико желите да дођете у цркву ван ових термина, молимо Вас назовите црквену канцеларију (212.242.9240) или Оца Ђокана (мобилни 917.445.7965).

The church is open SUNDAYS 9am-2pm, and working days on HOLIDAYS only 10am-12noon. At other times, if you wish to come to the church, please call the office (212.242.9240) or Father Djokan (cell 917.445.7965).

Распоред часова недељне школе ...

Sunday School Schedule ...

ВИДОВДАН У ЊУЈОРКУ

Њујорк, субота и недеља, 26 - 27. јуни 2010

VIDOVDAN IN NEW YORK 

New York, Saturday and Sunday, June 26-27, 2010

У њујоршкој Саборној цркви Светог Саве и ове године је свечано прослављен Видовдан. Ни велика врућина, ни „параде“ на улицама Менхетна, нису спријечиле више стотина православних Срба, који живе на овом дијелу свијета, да молитвено учествују у прослави „Видовдана – српског поноса“.
Свечана прослава Видовдана почела је у суботу, у 18.00 часова, дочеком чудотворне иконе Курско-Коренаја. Ова велика светиња дошла нам је у походе захваљујући љубави наше руске браће и њиховој жељи да покажу православно јединство, баш на овај дан – знајући колики је његов значај за српски народ. Након вечерње службе служен је акатист Пресветој Богородици и Њеном чудотворном Образу – Курско-Коренаја икони. Вечерњу службу и акатист служили су, поред њујоршких свештеника О. Ђокана Мајсторовића и
О. Владислава Радујковића и О. Сергије Лукианов из руске Цркве, О. Зоран Радовић из Елизабета, Њу Џерзи и архиђакон Јован из осјечко-пољске епархије (тренутно на постдипломским студијама у Бостону – Holy Cross). Свечаности дочека Иконе и богослужењу присуствовало је више стотина вијерника-поклоника. Те вечери дочекали смо и нашег Епископа, Преосвећеног Владику Др. Митрофана. Сутрадан, у недељу, са почетком у 10,00 часова, служена је св. архијерејска Литургија. Началствовао је Његово Преосвештенство Епископ источно-амерички Г.
Др. Митрофан уз саслужење свештеника који су и претходне вечери учествовали у богослужењу. Одговарао је хор наше Цркве. Њихова краљевска Височанства принц Александар и принцеза Катарина стигли су у Њујорк да би са нама прославили овај велики српски празник и заузели мјесто које је у овом храму, од његовог оснивања, имао његов отац – краљ Петар Карађорђевић.
Након св. Литургије (на којој је присуствовало око три стотине вијерних, од којих је било преко 50 причасника), Преосвећени Владика Митрофан одржао је бесједу у којој је нарочито нагласио свети начин живота косовских јунака и нашу потребу да се угледамо, не само на њихово јунаштво и смрт, него и на њихов живот. „Свети кнез Лазар био је свет и прије Косова! Он је живио таквим животом да је његово мученичко страдање за Христа производ његовог светог живота, а не тренутне потребе у току битке. Таквим животом је живио и српски народ, те се јунаци нису причешћивали само због битке – они су живјели православљем!“ – истакао је Владика Митрофан, подвукавши да се и ми требамо угледати на њих, без обзира гдје живјели.О. Сергије је одржао дирљив говор у којем је нарочито апострофирао значај присуства наше краљевске породице, јер то нас чвршће веже са нашом славном и светом историјом. Уз ријечи

()()()()()()()()()()()()()()()()()()()()()()()()()()()()()()()()()()

Фотографије са вечерње службе и акатиста можете видети овде.

захвалности српској браћи на позиву и узвратном
позиву на јединство у Христу, поклонио је једну копију Курско-Коренаје иконе на молитвену успомену храму Светог Саве, а другу Његовом Краљевском Височанству Престолонаследнику Александру. У парохијском дому ђаци наше недељне школе одржали су диван видовдански
програм којим се, иначе, завршава школска година при нашем храму. И ове године су нам наши малишани показали како су српски јунаци изашли на мегдан пред Турке, како су српске принцезе ожалиле своју браћу, али и како је Милош убио Мурата! Његово краљевско Височанство принц Александар, одушевљен програмом наших најмлађих, обратио се свим окупљеним Србима, Српкињама, Српчићима и гостима ријечима подсјећања на значај жртве Косовских јунака и нешег националног памћења свега што су они за нас учинили, али и других жртава српског народа од тада до данас. Принц је одао нарочиту захвалност О. Сергију за долазак Иконе, Епископу Др. Митрофану, свештеницима Саборног храма Св. Саве за молитве и благослов и српској православној њујоршкој заједници за изванредан видовдански програм и пријатан боравак у граду
Њујорку. Захвални нашим најмлађима на труду и раду у току школске године, подјелили смо им захвалнице, а нашој уитељици, бака-Љиљи, од срца честитали рођендан! На свечаном ручку присуствовало је око 90 званица. Поред епископа Др. Митрофана и свештенства за свечаним столом су сједели: Г. Бранко Радошевић Генерални Конзул Републике Србије, који је у име државе Србије поздравио госте и похвалио домаћине на
честитом гостопримству. Г-ђица Кула Софиану Генерални Конзул Републике Кипра, није крила своје одушевљење и радост коју је доживјела на Св. Литургиј и благослову да се поклони и цјелива чудотворну Икону Мајке Божије. Такође је изразила радост што је међу Србима на прослави Видовдана и пренела нам је поздраве кипарске и грчке заједнице који су у увек били и остали са нама. За свечаним столом су такође сједели и Г. Владимир Павлов Вицеконзул Републике Србије, Ненад Милинковић Председник Црквеног Одбора
и професор Љиљана Кнежевић учитељ Српске недељне школе при нашој Цркви. После програма и свечаног ручка настављено је традиционално народно весеље за све присутне. Најтоплије се захваљујемо Господу и Мајки Богородици на балгослову, Св. Кнезу Лазару што нас је овако окупио и свим гостима коју су својим присуством
увеличали наше видовданско славље. Захвалност одајемо и молимо Божији благослов за наше вредне и неуморне сестре и браћу коју су организовали и припремили изванредан и пријатан ручак. „Све је лепо и честито било и миломе Богу приступачно.“

()()()()()()()()()()()()()()()()()()()()()()()()()()()()()()()()()()

Фотографије са литургије можете видети овде.

Ваше Преосвештенство,
Часни оци,
Даме и господо,

Свака нација има у својој историји неки датум који сматра важнијим од осталих.  За Србе широм света тај дан је Видовдан. 

 За нас је то не само датум у календару. 

Од 1389. године до данашњег дана, 28. јун је за нас најважнији дан, дан када се одаје пошта свим Србима који су дали животе за „крст часни и слободу златну“, како су се то КнезЛазар и његова војска заклињали приликом причешћа уочи битке.  Од тога дана, пре скоро

седам векова, Косово је било наша света земља.  Колевка српства и његовог неотуђивог  историјског, националног и културног наслеђа.

За моју супругу и мене је част да смо са вама на овај важан дан, овде у Саборној цркви Светог Саве у Њујорку, да се сви заједно поклонимо успомени на часног Кнеза Лазара и цвет српског племства и војске који су изгинули на Косову у одбрани отаџбине и вере хришћанске  и свих осталих који су кроз векове гинули бранећи своје родно тле и слободу.  

 Нека им је свима вечна слава!!!

 Хвала!

В И Д О В Д А Н   Н А Ш   Н А С У Ш Н И

Прије нешто више од 6 вијекова наши преци супроставили су се једном моћном освајачу. Био је то наш „Први Видовдан“, наша највећа војничка и морална битка за систем вриједности за који смо се, као народ и као држава, опредијелили још од времена успоставе српске државе. Тај систем вриједности уграђен је у темеље наше државности онда када се Први Српски Принц одрекао царства земаљског и опредијелио за Царство Небеско. Тај систем вриједности, наше национално „вјерују“, осмишљено је Светосављем, а у праксу спроведено Видовданом. Зато наш „српски календар“ и нашу „народну годину“ дијелимо на два дијела: Светосавски и Видовдански.

 Европа и тадашњи „културни свијет“ славили су нашу побједу као своју. Иако у војничком смислу нисмо могли да зауставимо освајачке хорде, остало је забиљежено да је један народ жртвовао своје најбоље људе да заустави надирање новог и другачијег свијета коме ништа од темељних (хришћанских) вриједности те Европе није свето. Од тада, за ту исту Европу и „културни свијет“ постали смо граница, спољни зид. Онда када смо се и сами удаљавали од себе и свога, од својих темељних вриједности, свог вриједносног система, бивали смо с оне стране границе – странци и туђинци.

Био је то војнички подвиг одбране једне мале државе и великог народа. Но, Видовдан је за нас био и остао много више од тога. Тајна Видовдана стоји у систему вриједности који смо тада бранили, систему који је од тада озбиљно стављен на искушење, али који је преживио до данас, без обзира колики био број оних који у њега вјерују и којима тај систем представља темељ живота.

Видовданско опредјељење за Царство Небеско је исто што и опредељење за систем вриједности Јеванђеља. Наша два национална завјета: Светосавски и Видовдански су само два плућна крила којим православни срски народ дише и удише јеванђелске вриједности, претварајући их у храну за душу – „хљеб наш насушни“. Светосавско и Видовданско опредељење за Царство Небеско, па отуда и синтагма „Небески Народ“, је други израз за уздизање изнад свега овоземаљског и овосвјетског, чување душе од свих лажних убојитих оружја. Они који слиједе тај пут знају да не постоји сила која их може одвојити од циља и краја тог пута, да нема убојитог оружја које може убити душу, осим ако то оружје не долази изнутра, из споственог срца. Никакве кризе, „ситуације“, нити „печат времена“ нису довољни да скрену са тог пута онога ко је свјестан куда иде, зашто иде, гдје ће стићи и Ко га чека на крају тог пута. А то да тај пут није лак, то се подразумијева...

Међутим, ово опредјељење никако не значи и одсуство овоземаљске одговорности и бриге за живот сада и овдје. Напротив! „Небески народ“ је вијерни народ Божји у Цркви, који се овде на земљи бори за небеске вриједности и иде своме

циљу: Царству Небеском. Уколико је Царство Небеско схваћено као темељ царства земаљског, тај невидљиви темељ држи на себи и национални идентитет и одговорност за свог ближњег данас и овде. Сва тежња ка „Небеском“ одвија се овдје на земљи и свој оквир има у Отаџбини која је и створена и постављена на овом темељу, а њу чине сви они за које се треба и мора борити, заштити их и сачувати. Негдје је записано: „Не постоји племенитија и тачнија дефиниција политике од следеће: заштитити себе од било које врсте огрешења о моралне принципе и истовремено служити ближњем и заједници, све до испољавања оне љубави од које нема веће - полагања живота за оно што представља смисао постојања те исте заједнице“.

На жалост, синтагму „небески народ“ многи схватају и тумаче погрешно, а често и са подсмијехом. Не схватајући суштину ни смисао Царства Небеског, многи сматрају да је синтагма „Небески Народ“ једна врста „бјежања од реалности“ и „изговор за све националне поразе“. Посматрајући Видовдан као „слављење изгубљене битке“, а Српски народ као „демос“ и „средство“ за постизање политичких поена и бенефиција које са собом носи власт и владање, они који не схватају смисао „литургијске“ побједе над злом и слављења дана када смо извојевали побједу за смислом, са гнушањем гледају на Видовдан и завјет који проистиче из њега.

Другим ријечима, Видовдан није слављење војничког пораза, већ побједа правилног избора. Видовдан је смислена жртва и темељ будућих националних и моралних побједа. Видовданском жртвом будуће генерације добиле су смислено упориште у идеалу за који вриједи и живјети и умрјети.

И, као што рекосмо на почетку - смисао Видовдана налази се само у контексту Светосавља, а Видовдански завјет се може схватити само кроз Светосавски завјет. Оба имају заједничко упориште у Христовој искупитељској жртви, измирењу огријеховљеног човјека и његовог Творца и уздизању изнад свега што тај однос (обновљен Васкрсењем - као побједом над смрћу) може довести у питање и суноврат у пропаст из које је подигнут највећом жртвом овога свијета. Из тог разлога Косовски Јунаци, иако потпуно свјесни своје војничке немоћи пред многобројним непријатељем, опредјељују се за жртву, за личну и националну жртву, како би сачували тај однос према Спаситељу и излаз из окупације у једину праву Отаџбину сваког православног хришћанина – Царство Небеско.

Тиме  никако нису „оставили на цједилу“ оне који иза њих остају (српску нејач), већ напротив – својим примјером дали су и њима и нама данас смисао живота и сваког облика националне борбе за опстанак.

Свештеник Владислав Р.

Шта Други Пишу о Цркви Светог Саве

Два новинска текста о нашој Цркви: један из Њујорк Резидента [PDF], један из Њујорк Тајмса.

The Cathedral in Press

Two newspaper articles about our Cathedral: one from New York Resident [PDF], and one from New York Times.